| |
Планина Кукавица – Прека вода
Некако, можемо рећи да је она граница две општине, два округа, али на неки начин и два ривала. Требамо само питати пролазнике која је дуња боља лесковачка или врањска - мишљења ће сигуран сам бити подељена. Ипак оно што моји суграђани деле са Врањанцима, ова планина која нас одваја, или боље рећи спаја, није предмет ривалства.
 Воле и Врањанци свој део планине, брижљиво га чувају, али и Лесковчани често обилазе пропланке Кукавице. Са наше стране имамо добар пут до хотела Влаина, који на жалост не ради, ХЕ Вучје стару век и кусур, прелепи кањон који река Вучјанка дуга 18 километара бразда кроз стене ове Родопске планине. Велика количина воде, разних потока и извора од којих да поменемо Мечкин поток, Преководски поток, али и многи други, дају овој планини извор живота. Многе изворе су села у подножју каптирала и направила своје приватне водоводе. Изворска вода на чесми у кући. Ово богатство водом, је изазвало бујање биљног света. Комплекси четинарских, али и листопадних шума, од којих предњаче букове пружају дом многим другим биљним врстама. Ови крајеви су богати сремушом, печуркама, шумским воћем. Један део наших суграђана добар део свога кућног буџета допуњује управо бербом овог шумског блага. Сремуш на пролеће док не процвета, печурке (вргањ, лисичара) у пролеће и јесен, а дивље купине и шипурак лети.
_clip_image004.jpg) Оно што ову планину још више чини приступачном су и мрежа путева који иако некад нису били у најбољем стању, сада омогућавају прилаз реативним планинарима. Благи успони, уцртани на Гугловим мапама, омогућавају и особама мање вичним сналажењу у природи да лако дођу до свих значајнијих (читај лепих) делова Кукавице. Да ли је то усамљени хотел Влаина на саставу Големе и Мале реке где настаје река Вучјанка, или Скобаљић град, остаци средњевековног утврђења, или планинарски дом Прека вода, приступачност садржајима је изузетна.
Планинарски дом Прека вода је по изворима који се могу наћи на интернету изграђен 1939. године, има капацитет од 34 лежајева за могућношћу проширења до 82. Такође располаже кухињом, трпезаријом, великим дневним боравком и купатилом са топлом водом. Прека вода је имала и скијашку стазу дужине од 600 метара са нагибом од око 20 степена.
_clip_image008.jpg) Како описати део Кукавице око дома. Прво зараван око дома је поприлично велика, зграда лежи на почетку заравни, а затим се наставља део платоа са великом чистином. Испод дома је степенасто спуштена још једна зараван која је погодна за паркинг. На улазу у дом се налазе неколико четинара, који праве леп хлад у топлим данима. У близини дома се налази и извор пијаће воде. Од дома има више стаза које воде под благим успонима и погодне су за лагане шетње. Једном, која води од дома изнад извора може се лаганим ходом доћи до самог врха Кукавице. Разлика у висини од неких 170 метара (дом је на 1270 а врх на 1441) се не претераном журбом може савладати за неких 30 до 45 минута. Стаза пресеца Преководски поток, пролази кроз борв шумарак, и излази на остатке асвалтног пута који иде до врха Влаина. Са врха, по речима једног планинара, који се ове јесени нашао у мом друштву у дому, се пружа јединствен и прелеп поглед. Ипак, потврду у виду фотографије или писане речи нисам у стању да дам јер је ипак ту и војни објекат а нисам могао да добијем дозволу да приђем на разумну близину. Верујем му на реч. Сама стаза је била прекривена сувим лишћем бакарне боје, сунце се пробијало кроз гране и преостало неопало, а благи поветарац је сејао свежину планинског ваздуха.
Да се вратимо на дом. Види се и по сликама да му треба мало реновир_clip_image006.jpg) ања. ПСК Кукавица, које газдује домом редовно има неке активности, али неопходан је мало већи ангажман кад је у питању маркетинг. Мишљења сам да би се укључивањем локалних заједница и школа рецимо могло доћи до неког буђења свести о потреби да се овај дом сачува. Ипак постоји тачно 80 година, а за објекат овог типа признаћете да је то прилично. Успех је и што је опстао до сада. Верујем да би могла да се организује школа у природи. Некада су ђаци ОШ Бора Станковић из Вучја као део основних физичких активности имали и скијање, боравили у дому и били оцењивани за успех. Мислим да би се уз мало труда могла наћи нека пара из неких фондова (ЕУ, УСАИД и слично) који би подржали реновирање овог по мени врло значајног објекта.
ПОВРАТАК КОРЕНИМА
Наш поречјански крај има потенцијала. То је нешто што нико не може да порекне. Али потенцијала има свака тачка на кугли земаљској. Несмемо да дозволимо да се о нашем крају прича као о једном од талентованих спортиста који су и у заласку каријере таленат. Вечити таленти и вечити потенцијал.
Разлика између потенцијала и развитка привреде чине људи. Неки су спремни да се једноставно препусте току бујице живота која их носи. Други пак желе да се усправе из мутне реке и да сами одреде правац тока живота.
Пре више од 100 година неки људи нису били спремни да се препусте бујици. Удружили су се и новотарију, која се огледала у електричној струји, поставили баш у Вучје. Није случајно да су и Теокаревићи решили да део своје империје сместе овде. Одлична вода погодна за прање вуне и доста вредних људи подстакли су отварање фабрике за прераду вуне и производњу штофа. Па је кренула једна индустрија, па друга, па трећа, па пратеће активности, па култура, па здравство и у протеклих 100 година имали смо, без обзира на Први и Други Светски рат, сталан раст привреде. А онда су дошле деведесете и општа национална криза општи распад система. За 20 година све се срушило.
 Шта сада? Можда је најбоље придружити се оној већини која чека да је је бујица однесе до мора или да јој нешто падне са неба. Шта радити када се кула од карата сруши? Па почнеш од почетка! Струју имамо, то нема потребе да поново правимо. Можда би могли да правимо фабрику. И хоћемо. Уз помоћ страног инвеститора, српске модне куће Сент Џорџ и локалних предузетника у Вучју ће се у некадашњим погонима ТИ „Вучје“ и ДП „Вучјанка“ Вучје почети са прерадом вуне. У делу фабрике - ТИ „Вучје“ приватизованом још крајем 2010. године вуна ће се прати и прести и за тај део процеса машине су углавном стигле из иностранства. У погону „Вучјанке“ овај полупроизвод ће се кончати и клубати а овакав готов производ ће место наћи углавном у иностранству. Такође један део ових производа ће бити употребљен у малој трикотажи која ће бити инсталирана у некадашњем погону Вучјанке. Планира се упошљавање око 100 радника, а пробни почетак негде око маја месеца.
Овакав развој догађаја покренуће лавину која ће подстаћи и друге активности. Поједини земљорадници поново су заинтересовани за гајење оваца, а и погон домаће радиности би могао да поново заживи јер би имао јефтину сировину по фабричким ценама. Тако да би пројекција броја упошљених људи из краја увелико премашио број од 100 радника.
Позивам вас становнике Вучја и околине да здушно подржимо овај пројекат. Надамо се да ће, због наше деце, овај подухват дати резултата и обновити макар део старог сјаја поречјанског краја.
Ј.С.
ДАНИ ВОДЕНИЦА
Дана када је почело зимско рачунање времена, у Вучју, на Светога Луку, 31. октобра 2010. године одржана је прва по реду манифестација Дани Воденица. У кањону реке Вучјанке окупаном последњим октобарским сунцем прошло је преко 500 посетилаца који су током целог дана обилазили воденице.
Воденице у Вучју представљају једну од заоставштина старих времена, природне лепоте и Богом дано благо.  Мало где је у Србији на тако малом простору сконцентрисано тако пуно воденица. Данас раде свега пет а у најбољим данима имало их је петнаестак. Принцип рада ових, да их назовемо постројења, је опште познат, али реда ради да их и овде опишемо. Део речног тока се одговарајућим водозахватом и каналом, понегде дугачким и неколико десетина метара, доводи до воденице где се слободним падом са висине од око 5 – 6 па и више метара преко система пераја покреће воденични камен. Два камена од којих је један статичан, доњи, а други  покреће вода, између себе пропуштају зрневље житарица и мељу их. Подешавањем растојања између камена подешава се и финоћа млења односно сходно намени добија се ситније или крупније брашно. Тако је могуће добити брашно од кукурза бело за качамак а жуто за паленту. Поједини млинари мељу и раж и са додатком пшеничног брашна добијају укусан и веома здрав интегрални хлеб који задржава свежину и до недељу дана.
Изузетно лепо јутро најавило је још лепши дан. Временске прилике су измамиле велики број посетилаца. План организатора је био да све оперативне воденице буду пуштене у рад и да угосте посетиоце а воденичари који тога дана буду млели да представе своје производе. Тако су испред једне воденице било изложени производи од дрвета, столице, виле и слично. Испред друге је прављен домаћи ајвар. Уз домаћу погачу печену на плотни, топли ајвар и домаћи сир били су одлична комбинација. Испред наредне воденице млинар је служио хлеб од интегралног брашна качамак и проју. Гости су могли да се окрепе укусном и пре свега здравом храном у природном амбијенту. На овом месту се је могло и купити кукурузно брашно и добити пар савета за добар качамак. Наредна воденица је посетиоцима омогућила да присуствују печењу ракије, пробају препек и поразговарају са млинаром око тога шта је потребно за добру ракију.
На централном делу манифестације млинар Станко је испричао присутнима о воденици у  којој он меље. Када је изграђена, ко ју је подигао, како за 77 година памти своју воденицу. Деда Станко каже да је обновљена тридесетих година прошлог века а да на том месту стојала воденица још из доба Турака. Постојао је у то време воденичар који је само млео житарице. Другога посла није имао. Долазили су људи из свих крајева лесковачке општине и ту спавали све док им није самлевено. Они који су имали власничког удела у воденици нису плаћали. Данас његова воденица има 44 власника, цела дининска фамилија, али сви су сложни када дође на ред реновирање. Да ли је у питању поправка крова, канала, или зидова, или пак клепање камена да би млење било квалитетније. „Клепан камен боље меља“ каже народна пословица иако се у њој не мисли на воденицу. У наставку поводом празника Светог Луке свештеник православне цркве је у воденици пресекао колач и благословио манифестацију. У каснијим вечерњим часовима извршена је пројекција документарног филма о кањону реке Вучјанке, једног од водећих по лепоти у Европи.
Циљ ове манифестације је првенствено био да се локалном становништву скрене пажња на оно што им је пред вратима а што никако не треба заборавити. Оне непролазне вредности које су одолеле зубу времена и оне које са тим зубом нису имале среће. Да се подстакну власници порушених објеката да увиде да од тога могу имати користи. У првом плану не материјалне. Само је задовољство ових људи који мељу да одвезу кукуруз до воденице, нађу се са рођацима који су тамо истим послом, и у хладовини старих јова у кањону Вучјанке сачекају да камен и природа одраде своје. Ово је један од примера обновљивих извора енергије које имамо од памтивека, које користимо и које несмемо да занемаримо упркос технолошкој револуцији која је увелико узела маха.
Осим Месне заједнице, невладине организације Поречје, ресторана Бистро и Дома културе у Вучју, велики допринос су дали и Општина Лесковац која је и финансијски подржала манифестацију и ДП „Поречје“ Вучје које је изложило своје производе на манифестацији.
КРАЈ ЈЕДНЕ ЕПИЗОДЕ
 Након 4 и по године чекања Вучјанци су добили мост код „Трикотаже“ који је оштећен 2005. године. Тада је, сећају се сви, бујица носећи дрвље и камење по неочишћеном кориту однела једну страну моста. Након силних устезања, погађања и лицитирања, јасно је било да становници овог краја неће више трпети одлагања. Тако је у јулу ове 2009. године почела изградња. Прво се мислило да ће доћи до реконструкције, али грађевински радници су одклонили све спекулације и потврдили да ће на овом месту нићи нови, већи, бољи и јачи мост. Предузеће за путеве из Врања је тако порушило остатке старе конструкције, а затим приступило плански изградњи нове. Полако иако ометани од стране јесењих пљускова и навале воде радници су скренули ток реке најпре на једну страну, одрадили потребне арматуре и бетонирања а затим то одрадили и на другој страни. Велика дизалица донела је бетонске носаче који су повезали супротне стране реке а онда је и одрађен лакши део посла. На сувом после 3 месеци рада у реци гвозденом арматуром су повезани носачи а затим налијени бетоном. Направљене су модерне ограде, а такође и пешачки тротоар, тако да је овај мост носивости 100 тона и повећане висине у односу на  стари за 30 центиметра, безбедна грађевина. Данас, 14. новембра, изузетно лепо време измамило је десетине Вучјанаца да препешаче преко моста који се је данас и асфалтирао. Данас је асфалтиран и паркинг простор преко пута Дома културе у Вучју, тако да Вучјанци имају још један разлог да часте. Вучјанци уздравље вам мост и нек нам дуго служи.
Нова шанса "Поречја"
Драги суграђани,
Овај чланак пишем као писмо због тога што мислим да ћете овакав вид обраћања можда схватити као моју личну молбу. Молим вас да размислите куда се овај наш крај креће. Да ли имамо икакву перспективу ако наставимо да летаргично посматрамо пропадање нашег краја? У разговору са еминентним људима из света туризма указали су ми на чињеницу да наш крај онакав какав је има изузетно много потенцијала али да ми морамо мало порадити на стварању свести и окружења које би пружило шансу за развој. Шта је први корак? Први корак би требао бити проналажење садржаја које би ми имали да понудимо евентуалним туристима, а затим да и те локације обогатимо таблама које би јасно указивале да ту има нешто, и тако даље. Све у свему треба ми ваша помоћ да ме подсетите шта све у овом крају вреди видети. Свака идеја је добродошла а исте може послати преко контакт форме на овом сајту.
Поздрав.
Чишћење дивљих депонија
У оквиру акције „Опланети се“ коју је покренула Зелена листа Србије у сарaдњи са Балканским фондом за локалне иницијативе (BCIF), USAID – ом и Институтом за одрживе заједнице (ISC) у нашем Вучју је 2. маја настављена кампања чишћења дивљих депонија. Акцију је на локалном нивоу спровела невладина организација „Поречје“. „Поречје“ је организација чије су активности усмерене на заштиту шума, едукацију младих и конкретне акције чишћења животне средине у МЗ Вучје.
У организацији су се придружили и Дом културе Вучје и Месна канцеларија.
Догађај су осим главне акције чишћења испратили и другe активности. Тако је у 11 часова отворена изложба пристиглих фотографија на конкус „Опланети се! Уклонимо депоније“. Изложбу је у простору галерије Дома културе отвотио Братислав Анђелковић ликовни уметник који је истакао да иако се налазимо поред лепе Вучјанке која је са својим кањоном изазов за туристе ипак фотографије говоре да морамо да мало више да поведемо рачуна о чистоћи корита.
Затим се скуп преселио у конференцијску салу где је одржана конференција за новинаре. Конференцији су присуствовали представници локалних телевизија ТВ Лесковац и К1, представници афенције ФОНЕТ као и Б92 који су и главни медијски спонзори акције „Опланети се“.
 Уз помоћ чланова атлетског клуба „Вучје“, младих извиђача као и гостију очишћен је део „депонованог“ корита у близини старог гробља. Подршку је осим горе наведених пружило и ЈКП Вучје ангажовањем својих радника и возила за утовар. Након завршеног посла уморни „чистачи“ пронашли су окрепљење испред воденице где их је воденичар сачекао са сеже спремљеним качамаком и домаћим сиром. Док су гости уживали у качамаку са обале реке су могли да уживају у погледу на цркву Светог Јована окупану подневним сунцем.  Ипак то није било све што се у овом дану могло постићи. Посетиоци и гости су имали прилике да посете оближњу ХЕ Вучје саграђену 1903. године која и дан данас ради.
Акцију је подржао и градоначелник Лесковца Слободан Коцић и својим присуством показао да општинска и градска власт има слуха за екологију.
Једину, али и озбиљну замерку на акцију дајем на рад предузећа за одвоз смећа које нећу да рекламирам јер сматрам да нису заслужили. Џакови са отпадом су лежали након акције још три дана пре него што их је покупио камион дотичног предузећа.
AK Вучје у припреми за нову сезону
АК Вучје јуриша на нове медаље. Како су ограничени са финансијским средствима не могу да одрже припреме на некој од атрактивних планина Србије, али се не жале. Њима је и Кукавица одлична. У близини хотела Влаина и у околини бране Барје нашле су се локације које колико толико одговарају захтевима припрема за потребе атлетичара. Пожелимо им срећу у новој сезони.
Јавни позив свим привредним субјектима
Као што вам је познато Атлетски клуб Вучје окупља основце из нашег краја који на свим такмичењима постижу запажене резултате. На овај начин позивамо вас да, ако сте у могућности, помогнете нашим најмлађим спортистима тако што ћете им купити мајце које ће деца користити за тренинге или за такмичења. То истовремено може бити и добра реклама за ваше предузеће, јер мајце могу бити одштампане са вашим логом. За све даље информације посетите контакт страну ове презентације.
Јавно представљање интернет презентације поречјанског краја
|
|
