Клуб борилачких вештина у Вучју постоји већ преко 15 година. Под вођством Зорана Анђелковића велики број полазника, махом деце из вучјанске основне и средње школе, управо је у овом клубу дознао почетне тајне далекоисточних вештина. Ту су упознали на који начин да своју енергију искористе за правилно вежбање и развијање мишића. Такође научили су да је изучавање борилачких вештина једна потпунa филозофија и начин живота. Од недавно клуб је своје изучавање источњачких техника подигао на још виши ниво. Сада је примарна вештина нинђицу. Нинђицу (忍術) као реч састоји се од два дела. Знак нин (忍) који се на јапанском састоји од два знака, од којих један (刃) значи оштрица мача а други (心) означава срце или душу. Заједно на једном месту ова два знака имају значење невидљив, тајан, издржљив, истрајан или стрпљивост. Други део сложенице ђицу (術) има значење уметност или техника. Нинђицу је развијен као збир фундаменталних техника преживљавања зараћене државе феудалног Јапана. Нинџе су користиле своју вештину преживљавања у време насилних политичких превирања. Нинђицу је укључивао методе сакупљања информација и технике сакривања и избегавања. Такође може да укључује изучавање маскирања, бега, прикривања, стрељаштва и медицине.
Ове 2010. године 2. и 3. октобра је у кањону реке Вучјанке одржан први нинђицу семинар под вођством шидошија Милана Обрадовића из Смедерева. На семинару су учествовали бројни вежбачи из Лесковца, Смедерева и Београда.
Атлетски клуб „Вучје“
Основан је 2006. године на иницијативу групе грађана, који су у својој, али и у деци својих пријатеља видели таленат за овај спорт. Атлетика краљица спортова није имала никакве предиспозиције за успех у овом крају. Али тако је било и када је реч била о покретању хидроелектране у нашем крају, ипак ХЕ Вучје је данас пионир електрификације не само Србије већ и Европе. Код нас су се увек су форсирали екипни спортови, који данас у нашај држави све више прелазе у комерцијалу. Тако је и у свету. Ипак не можемо никако да заобиђемо и да затворимо очи пред резултатима које деца из овог клуба постижу. Клуб данас има 20 стално активних чланова све узраста од 6 до 15 година. За кратко време колико су у клубу показали су да имају жеље да се такмиче, да се боре и побеђују. Међу њима има деце која су апсолутни шампиони у својим категоријама и која се нису вратила ни са једног такмичења без освојене медаље. Био то крос РТС-а или трка у неком од градова у Србији. Атлетски клуб „Вучје“ је иако мали један од битнијих клубова у Србији. Председник клуба је члан управног одбора атлетског савеза Србије, а вучјанска Светојованска улична трка, која се одржава на дан Светог Јована (7. јули) уврштена је у званични календар трка атлетског савеза Србије. Клуб се званично финансира из буџета општине Лесковац, али без помоћи спонзора, а пре свега родитеља који максимално улажу у спортско образовање своје деце, клуб не би опстао. Свакако да су напори ових људи за сваку похвалу, а такође и позив за све људе Поречја да следе пример родитеља ове деце. Масовнији одзив деце и родитеља би резултирао тиме што би људи задужени за бригу о спорту више обратили пажњу на успехе ове деце. Такође били би отргнути са улица и свега лошег што се на њој може наћи. Уз правилну пажњу ова деца ће бити, надамо се, будући представници државе на олимпијским играма или европски и светски рекордери.
Само у 2008. години атлетичари АК Вучје освојили су четрдесетак медаља на осам трка
Клуб борилачких вештина у Вучју постоји већ преко 15 година. Под вођством Зорана Анђелковића велики број полазника, махом деце из вучјанске основне и средње школе, управо је у овом клубу дознао почетне тајне далекоисточних вештина. Ту су упознали на који начин да своју енергију искористе за правилно вежбање и развијање мишића. Такође научили су да је изучавање борилачких вештина једна потпунa филозофија и начин живота. Од недавно клуб је своје изучавање источњачких техника подигао на још виши ниво. Сада је примарна вештина нинђицу. 
Нинђицу (忍術) као реч састоји се од два дела. Знак нин (忍) који се на јапанском састоји од два знака, од којих један (刃) значи оштрица мача а други (心) означава срце или душу. Заједно на једном месту ова два знака имају значење невидљив, тајан, издржљив, истрајан или стрпљивост. Други део сложенице ђицу (術) има значење уметност или техника. Нинђицу је развијен као збир фундаменталних техника преживљавања зараћене државе феудалног Јапана. Нинџе су користиле своју вештину преживљавања у време насилних политичких превирања. Нинђицу је укључивао методе сакупљања информација и технике сакривања и избегавања. Такође може да укључује изучавање маскирања, бега, прикривања, стрељаштва и медицине.
Основан је 2006. године на иницијативу групе грађана, који су у својој, али и у деци својих пријатеља видели таленат за овај спорт. Атлетика краљица спортова није имала никакве предиспозиције за успех у овом крају. Али тако је било и када је реч била о покретању хидроелектране у нашем крају, ипак ХЕ Вучје је данас пионир електрификације не само Србије већ и Европе. Код нас су се увек су форсирали екипни спортови, који данас у нашај држави све више прелазе у комерцијалу. Тако је и у свету. Ипак не можемо никако да заобиђемо и да затворимо очи пред резултатима које деца из овог клуба постижу. Клуб данас има 20 стално активних чланова све узраста од 6 до 15 година. За кратко време колико су у клубу показали су да имају жеље да се такмиче, да се боре и побеђују. Међу њима има деце која су апсолутни шампиони у својим категоријама и која се нису вратила ни са једног такмичења без освојене медаље. Био то крос РТС-а или трка у неком од градова у Србији. Атлетски клуб „Вучје“ је иако мали један од битнијих клубова у Србији. Председник клуба је члан управног одбора атлетског савеза Србије, а вучјанска Светојованска улична трка, која се одржава на дан Светог Јована (7. јули) уврштена је у званични календар трка атлетског савеза Србије. Клуб се званично финансира из буџета општине Лесковац, али без помоћи спонзора, а пре свега родитеља који максимално улажу у спортско образовање своје деце, клуб не би опстао. Свакако да су напори ових људи за сваку похвалу, а такође и позив за све људе Поречја да следе пример родитеља ове деце. Масовнији одзив деце и родитеља би резултирао тиме што би људи задужени за бригу о спорту више обратили пажњу на успехе ове деце. Такође били би отргнути са улица и свега лошег што се на њој може наћи. Уз правилну пажњу ова деца ће бити, надамо се, будући представници државе на олимпијским играма или европски и светски рекордери.